РАДИОНИЦА – КРОЗ ПРИРОДУ И ИСТОРИЈУ ПАНЧЕВА
ДРУЖЕЊЕ И ПЕШАЧЕЊЕ СА КОРИСНИЦИМА УДРУЖЕЊА “НА ПОЛА ПУТА“
Програм “Планинарење са срцем“ је у склопу програмске активности „Инклузивне планинарске активности, радионице, тренинзи и образовни програми“, у суботу 24.11.2024.године посетио Удружење „На пола пута“ и на позив и уз сарадњу њиховог асистента становања Гордане Гигов организовао и спровео радионицу и пешачку акцију под називом „Кроз природу и историју Панчева“.
Позив и договор
Чланове удружења, особе са интелектуалним тешкоћама и њихове асистенте, упознали смо на манифестацији „У бојама руја“, где смо, такође на њихов позив, заједно пешачили. Сада смо били позвани да будемо њихови гости у Панчеву и да им организујемо неку врсту радионице и/или пешачења у природи, а што је у складу са њиховим могућностима.
Позив смо радо прихватили, те у договору са асистентом удружења Горданом Гигов, одлучили да организујемо прелазак чамцем на другу обалу Тамиша и даље пешачку туру до Светионика на ушћу Тамиша у Дунав. С обзиром да се пешачи кроз леп шумски амбијент и уз обалу Тамиша све до његовог ушћа у Дунав, а да су циљ пешачења чувени Светионици на ушћу Тамиша у Дунав, популарнo названи “Водена капија града“, који представљају значајне сведоке историје овог града, као и непокретно културно добро као споменици културе од великог значаја, овој акцији дали смо радни назив „„Кроз природу и историју Панчева“.
Такође, светионици представљају крај некадашњег индустријског блока кога чине Народна (Вајфертова) пивара, Црвени магацин, Стара свилара и Панчевачка лука, наспрам којих смо пешачили, а који су, од почетака 18.века када је у овом граду започела индустријализација, Панчево сврстали у један од најзначајнијих индустријских центара бивше Југославије.
Вожња бродићем
Дружење смо, уз врућ чај, започели у објекту у коме Удружење врши услугу становања за своје кориснике. Одатле смо се упутили ка Тамишком кеју који је врло близу. Наставили смо пешачком стазом уз реку, те стигли до места одакле бродић Ресторана Шајка превози на другу обалу своје госте, али и остале који желе да пређу реку. На малом сплаву на коме пристаје чамац постоји написан контакт ресторана, али ту је и звоно на које можете позвонити и тако позвати бродић. Превоз се организује од 11 ч до поноћи, у времену рада ресторана, те смо ми свој долазак тако и испланирали. Бродић је врло брзо стигао, те смо се сместили и кренули ка другој обали.
Вожња бродићем кратко траје јер Тамиш није широк и врло брзо смо се нашли на другој обали, испод Ресторана Шајка. Пролазимо поред овог лепог ресторана где затичемо неколико прелепих штенаца, који су срећом ту са мајком и добро ухрањени, па се кратко дружимо са њима и настављамо даље.
Пешачење
Излазимо на насип и своје пешачење настављамо уз Тамиш, његовом десном обалом ка ушћу у Дунав. Иако је претходног дана било хладно и доста снега данас је пријатно, температура мало изнад нуле али лепо и ведро време. Снег се задржао углавном на трави поред пута, док је на самом путу тек на појединим местима мало воде и блата, али углавном боље и него што смо очекивали. Уз причу и лепо дружење време брзо пролази па пешачење прија и онима којима је мало напорније.
Стижемо до краја насипа, пролазимо подвожњаком испод обилазнице Београд – Панчево и убрзо улазимо у лепу шумску стазу којом настављамо ка ушћу и светионицима. Стаза кроз шуму је јако лепа, иако је лишће опало али га још увек има по земљи и целом природном амбијенту даје додатну драж. Коначно стижемо и до светионика на десној обали Тамиша, на самом ушћу у Дунав. Наспрам њега, на левој обали је други светионик због чега су заједно популарно названи “Водена капија града“. Два панчевачка светионика су иначе једини речни парњаци у Европи.
Панчевачки светионици - сведоци историје
Код светионика правимо паузу за уживање у природи и погледима на Тамиш и Дунав, али и причу о светионицима и ове две реке. Након тога полако крећемо назад, истом стазом. Следи још једна вожња бродићем којим се враћамо на леву обалу Тамиша и још мало пешачимо Тамишким кејом.
Растајемо се после више од четири сата дружења, испуњени причом и боравком у природи, срећни што нисмо одустали упркос хладнијем времену. Жао нам је што нас није било више али већ договарамо нека наредна дружења и активности у којима ћемо наставити сарадњу. Што се овог дана тиче утисци су позитивни у сваком смислу.
ИНКЛУЗИВНА СРБИЈА – СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА